Adresa: Cvijićeva 70, 11000 Beograd ; Telefoni: 011/408-6321; 061/6022-237 (dostupan putem Vibera i WhatsApp); 064/128-07-00 ; 063/7260-312


Ugovor o poklonu je jedan od najstarijih pravnih poslova u našem pravnom sistemu. Na ugovor o poklonu se primenjuju pravna pravila Srpskog građanskog zakonika, tj. osnovna načela ovog Zakonika. Na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetog pre 6 aprila 1941. godine, i za vreme okupacije, u toku Drugog svetskog rata.

27.02.2020

Ugovor o poklonu je pravni posao kojim poklonodavac prenosi ili se obavezuje da prenese na poklonoprimca pravo svojine određene stvaril, odnosno drugog određenog prava, bez naknade, ili da mu na račun svoje imovine učini neku korist.

Dakle, ugovorom o poklonu se prenosi svojina ili drugo pravo, neka imovinska korist. Namera darivanja (animus donandi) predstavlja bitan sastojak ugovora. Namera darivanja mora biti jasna, nedvosmislena i istinska. Unutrašnja potreba ili motiv poklonodavca, dakle subjektivni elemenat ima značaj, da se uveća imovina poklonoprimca dobročino. 

Ugovor o poklonu je pre svega dobročin pravni posao. Ugovorne strane imaju potpunu slobodu (autonomiju volje) da u granicama zakona odrede sadržinu ugovora, zatim tip ugovora i obaveznost. Međutim, postoje neke modifikacije poklona koje pretpostavljaju i određene radnje za poklonoprimca. Te tako postoje: poklon sa nalogom ili teretom, mešoviti poklon, uzajamni, naknadni poklon, poklon zasnovan na moralnoj dužnosti, poklon u opšte svrhe, poklon za slučaj smrti. Ugovor o poklonu sa nalogom je dvostrano obavezni, teretni ugovor, poklonoprimac se obavezuje da izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica, neispunjavanje te obaveze vodi raskidu ugovora.

Ugovor o poklonu je svrstan u kategoriju imenovanih ugovora za čije pravno dejstvo se zahteva pisana forma (forma ad solemnitatem) ili predaja stvari. Najčešće, ovim ugovorom se obavezuje samo poklonodavac. Poklonoprimac stiče pravo svojom izraženom voljom. Sporazumno određenom sadržinom, komutativan je, što znači da se u momentu zaključenja zna kolika je obaveza i šta je predmet obaveze. Ugovor o poklonu je najčešće vezan za svojstva lčnosti, ali može nastati bez obzira na svojstva ličnosti, već na rodbinske odnose, odnose zahvalnosti, poštovanja, prijateljstva, i sl.

Poklonodavac mora biti poslovno sposobno lice, a kod poklonoprimaca se ne zahteva poslovna sposobnost, osim ukoliko se nameće neki nalog gde je potrebna saglasnost volja. Tadva zakonski zastupnik poklonoprimca daje saglasnost na zaključenje ugovora.

Predmet ovog ugovora je stvar, određeno imovinsko pravo ili neka druga korist. Kada je predmet ugovora nemoguć, nedopušten (protivan je prinudnim propisima, javnom poretku, odnosno dobrim običajima), neodređen ili neodrediv (ugovor ne sadrži podatke pomoću kojih se njegov predmet može odrediti), ugovor o poklonu je ništav (čl. 46–50 ZOO). Ništavost ugovora nastupa ukoliko je ugovor nedozvoljen, te ga pravni sistem ne prepoznaje, tj. kao takav ne postoji. Na pitanje da li se može pokloniti tuđa stvar citiramo „niko ne može preneti na drugoga više prava nego što ga sam ima“ iz čega proizilazi da se tuđa stvar ne može pokloniti. Ali predmet ugovora može biti stvar koja nije nastala gde postoji očekivanje da će u budućnosti nastati. 

Raskid i poništaj ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu može da se poništi kada se utvrdi da je postojala zabluda, prevara, pretnja. Ugovor o poklonu može da se raskine, kada poklonoprimac pokaže izuzetnu nebglagodarnost ili kada poklonodavac toliko osiromaši, bez svoje krivice, da nije u stanju da se sam izdržava. 

U sudskoj praksi postoji skoro bezbroj primera gde se osnov ugovora nije ostvario tj. pobuda poklonodavca da učini poklon je osujećena ili je osnov kasnije otpao. Te s’toga ugovorna strana može da se koristi pravom raskida ili opoziva. Međutim pravo na raskid i ugovora o poklonu podleže zakonskom roku. Strana koja se koristi ovim pravom mora da dokaže da su na strani poklonoprimca nastupile okolnosti koje su dovele do toga da je raskid ili opoziv opravdan.

Već smo rekli da je razlog za raskidanje ugovora o poklonu i gruba neblagodarnost. Standard „gruba neblagodarnost“ se ceni prema vredonosnim merilima zasnovanim na pravilima morala,dobrih običaja i shvatanjima sredine. Brojni su primeri gde potomci zanemaruju roditelje ne pružajući im potrebnu pažnju i negu u njihovim poznim godinama. Raskid se može učiniti i ukoliko poklonodavac zapadne u oskudicu, ali ne i ako je to učinio sopstvenim ponašanjem. Te ukoliko je sposoban za rad a zloupotrebljava alkohol ovo neće predstavljati razlog za raskid ugovora o poklonu.

Momenat od kada nastupa pravno dejstvo, je značajan kod zablude o motivu da se poklon učini i u slučaju, tj. za potrebe utvrđivanja prava i visine naknade štete. 

U porodičnom pravu u slučaju razvoda braka i kod prestanka vanbračne zajednice, vraćaju se pokloni veće vrednosti. U primeru gde je jedan od vanbračnih partnera poklonio nepokretnost, pa dođe do raskida vanbračne zajednice, a do raskida je došlo usled poremećenih odnosa, sudska praksa zauzima stanovište da se ne radi o nezahvalnosti.

Treća lica mogu da traže vraćanje poklona a to su lica koja je poklonodavac bio dužan da izdržava, nužni naslednici ako se ne može namiriti nužni deo i poverioci poklonodavca. 

U naslednom pravu smatra poklon je i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika. Zatim ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela, ili zbog proširenja domaćinstva, i svako drugo besplatno raspolaganje. Te nužni naslednici imaju pravo na tužbu u roku od tri godine od ostavičeve smrti, ukoliko su ispunjeni uslovi iz Zakona o nasleđivanju. 

Dalje, kada je u pitanju odnos poklona, odnosno njegovog uračunavanja u nasledni deo poklonoprimca, onda je najznačajnija volja poklonodavca. Naime, ugovorom o poklonu, ili posebnom izjavom poklodavca može da se odredi da se poklonjeno pravo ne uračunava u nasledni deo poklonoprimca. Pored toga, namera poklonodavca da se poklonoprimcu poklonjeno pravo ne uračunava u nasledni deo, može da se zaključi i iz okolnosti slučaja. 

Ugovor o poklonu može da se pobija i u slučaju kada je potrebno da se izjednače nasledni delovi nasledika. Tu, mogućnost, pobijanja-poništavanja ugovora o poklonu zavisi od stepena srodstva poklonodavca i poklonoprimca, odnosno nedostatak tog srodničnog odnosa.



Korišćena sudska praksa, publikacije Dr Slobodana Perovića, Zakon o obligacionim odnosima i pravni časopisi.


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*