Adresa: Cvijićeva 70, 11000 Beograd ; Telefoni: 011/408-6321; 061/6022-237; 064/128-07-00 (dostupan i putem Vibera); 063/7260-312

ADVOKATSKA KANCELARIJA ĆEHOVIĆ

Ostale pravne usluge i pravna pomoć

Advokatska kancelarija Ćehović i saradnici bavi se svim oblastima prava i advokatskog rada i pruža pravnu pomoć, u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije. Između ostalog, pružamo pravne usluge i iz sledećih oblasti:

Nasledno pravo

- savetovanja i zastupanja pri pokretanju i u toku postupaka raspravljanja zaostavštine,

- zastupanja u postupcima kod javnih beležnika iz njihove nadležnosti vezane za nasledno pravo,

  • sačinavanja svih vrsta testamenata, 
  • savetovanja iz kompletne materije naslednog prava,
  • sačinjavanje svih vrsta ugovora iz oblasti naslednog,

Izrada testamenta (zaveštanja)

Sačinjavanje testamenta je veoma važan akt - postupak u životu svakog čoveka. Testament, ili zaveštanje, je strogo lična, poslednja izjava volje ostavioca, kojom on raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti, a koja mora da bude sačinjena u zakonom propisanoj formi, te da ima i određenu zakonom propisanu sadržinu. Kada neko hoće  da raspodeli imovinu za slučaj svoje smrti, tj. da postavi svoje naslednike, legatare, da uslovi prava naslednika i legatara ili da integrišete u vašu poslednju volju neki drugi element ili zahtev, to mora uraditi u zakonskoj formi. 

Jednom sačinjen testament može se uvek izmeniti, poništiti, odnosno drugim testamentom izmenti, odnosno modifikovati nekim uslovom. 

Pravo intelektualne svojine

Intelektualna svojina obuhvata autorsko pravo i prava srodna autorskom pravu i prava industrijske svojine. Pravo intelektualne svojine se karakteriše prisustvom velikog broja međunarodnih konvencija, kojima se nastoji ostvarivanje što je moguće veće, tj. optimalne ujednačenosti zaštite svih oblika intelektualne svojine. Tako se može reći da postoji opsežna regulativa i to kako međunarodna, tako i lokalna, u oblasti intelektualne svojine. Prava industrijske svojine se najčešće dele na pronalazačko pravo (patenti, nove biljne vrste, know how), pravo znakova razlikovanja (žigovi, imena porekla i geografske oznake, industrijski dizajn, poslovno ime) i pravo konkurencije (suzbijanje nelojalne konkurencije).

Advokatska Ćehović i saradnici pruža usluge pravnog savetovanja i zastupanja pred domaćim i stranim sudovima u svim sferama prava intelektualne svojine, a posebno savetovanja i zastupanja iz oblasti zaštite autorskih i srodnih prava i oblasti prava industrijske svojine.

Upravno pravo

Pružanje usluga savetovanja fizičkih i pravnih lica, kao i njihovog zastupanja pred organima državne uprave i u upravnim sporovima pred Upravnim sudom.

Medijsko pravo i pravo informisanja

  • Savetovanja i zastupanja iz kompletne problematike medijskog prava i prava  informisanja.
  • Savetovanja i zastupanja kod ostvarivanja prava na naknadu štete zbog povreda prava ličnosti i ostalih osnova prouzrokovanja štete u oblasti medijskog prava i prava  informisanja.

Privredno pravo

• Osnivanje privrednih društava i registrovanje preduzetnika. 

• Pružanje pravnih usluga i pravne pomoći pri izradi svih vrsta ugovora o privredi, kao i izmena i dopuna istih.

• Pravno savetovanje privrednih subjekata.

• Zastupanje privrednih društava u privrednim sporovima i postupcima pred drugim nadležnim organima.

• Pružanje pravnih usluga u postupcima stečaja i likvidacija.



 

ADVOKAT ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

I UVODNA RAZMATRANJA

Skup pravnih normi koje regulišu pojam i zaštitu inelektualne svojine, koja se deli na dve grupe oblika zaštite intelektualne svojine, s obzirom na intelektualne tvorevine, koje uživaju zašitu ove pravne grane: a) autorska prava  i druga srodna prava i b) industrijska svojina. 

Postoje brojni, raznovrsni, detaljizirani i veoma opežni izvori prava iz ove grane prava i to kako domaćeg karaktera, tako i međunarodnog karaktera. Naime, ova prava su zaštićena i pravima pojedinih država, kao i međunarodnim izovirima, a to su veoma brojne međunarodne konvencije kojima se određuju i štite ova prava. Najvažniji izvor prava Republike Srbije za autorska i srodna prava je Zakon o autorskim i srodnim pravima.


II AUTORSKA PRAVA 


#I Prema članu 2 stavu 1 Zakona o autorskim i srodnim pravima autorsko delo je: 

Originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Autorskim delom smatraju se, naročito:

1) pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);

2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);

3) dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;

4) muzička dela, sa rečima ili bez reči;

5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);

6) dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);

7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;

8) kartografska dela (geografske i topografske karte);

9) planovi, skice, makete i fotografije;

10) pozorišna režija.


#II Članovima 3, 4 i 5 Zakona o autorskim i srodnim pravima reguisano je u kojim sve slučajevima postoji autorsko delo i to oviim redosledom: a) nedovršena autorska dela, prerade autorskih dela i uslovi i slučajevi kada se zbirka smatra autorskim delom. 


#III Članom 6 navedenog Zakona definisano je kada se smatra da ne postoji autorsko delo i kada ta tvorevina ne uživa pravnu zaštitu autorskih dela, na način: 

Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.

Ne smatraju se autorskim delom:

1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;

2) službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;

3) službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;

4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.


#IV Članom 8 Zakona o autorskim i srodnim pravima regulisano je da autor autorskog dela uživa dve vrste zaštite svog autorskog dela a to su 

-moralna prava i

-imovinska prava 

Autor uživa navedena prava od momenta nastanka autorskih dela. 


# V Narednim članovima Zakona regulisani su subjekti autorskih prava, i to A)  autor, koautor, kao i dva ili više autora koji spoje svoja autorska dela. Ovo je u situaciji kada su autori autorskih dela poznata lica, a član 13 Zakona reguliše subjekte autorskih prava, kada autori autorskih dela nisu poznati, na način: 

Autorsko pravo na autorskom delu čiji autor nije poznat (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) ostvaruje:

1) za izdato delo - izdavač;

2) za objavljeno ali neizdato delo - lice koje je delo objavilo.

Ako se dokaže da lica iz stava 1. ovog člana nisu stekla od autora ili njegovog pravnog sledbenika pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela, odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se.

Kad se utvrdi identitet autora dela iz stava 1. ovog člana, prestaju prava izdavača, odnosno lica koje je delo objavilo.

Zatim se uređuje sadržina, dužina trajanja  prava autora, ograničenja zaštite i ostala pitanja relevantna za zaštitu autorskih prava tj. moralnih i imovinskih prava autora i drugih subjekata autorskih prava.


IIIODNA PRAVA


#I Interpretator i prava interpretatora 

#I1 Zakonom o autorskim i srodnim pravima zatim je određen pojam interpretatora, a dalje redom vrste, sadržina, ograničenja i svi ostli relevantni aspekti zaštite ovog prava srodnom autorskom pravu. 

Zakonom je prvo deffinisan pojam interpetatora, na način: 

Interpretator, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje se lično angažuje na interpretaciji dela (muzičar, glumac, igrač, pantomimičar, pevač, dirigent).

Lica koja pružaju samo tehnički doprinos interpretaciji dela nisu interpretatori.

Odnosi između dva ili više interpretatora koji učestvuju u interpretaciji jednog dela uređuju se shodnom primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na koautore.

Potrebno je posebno naglasiti ovu činjenicu: 

Delo koje je predmet interpretacije ne mora biti zaštićeno autorsko delo.


#II Pravo proizvođača fonograma

#II1 Ustanovljenje prava

Za svoj fonogram, proizvođač fonograma ima imovinska prava u skladu sa  Zakonom.

#II2 Fonogram

Fonogram je snimak zvuka, odnosno niza zvukova na nosaču zvuka.

Snimak zvuka je fiksiranje zvukova na nosač sa kojeg se oni mogu slušati, umnožiti ili saopštiti putem nekog uređaja.

Pravo na postojećem fonogramu nije ni na koji način ograničeno ugrađivanjem tog fonograma u videogram.

#II3 Proizvođač fonograma

Proizvođač fonograma je fizičko ili pravno lice u čijoj je organizaciji i čijim je sredstvima fonogram načinjen i koji snosi odgovornost za prvo snimanje zvuka, odnosno niza zvukova.

Zatim su određena prava proizvođača fonograma, sadržina i ograničenja prava proizvođača vonograma, kao i ostali aspekti vezani za ovo pravo srodno autorskom pravu. 


#III1 Prava filmoskog producenta (proizvođača videograma)

Zatim Zakon ide istim redosledom kod regulisanja ove vrste nosioca prava i vrstama prava, sadržine prava, zaštite tog prava, itd. 


#IV Prava  proizvođača emisije


#V Prava proizvođača baze podataka


#VI Prava izdavača

I ostala srodna prava. Tehnika regulisanja je ista. Sistematizacija i redosled elemenata regulisanja, takođe. 

Nakon regulisanja prava srodnih autorskim pravima regulisani su mnogi elementi bitni za realizaciju zaštite autorskih i srodnih prava. Savet svim subjektima zainteresovanim za zaštitu autorskih i srodnih prava je da izaberu i angažuju advokate koji će im pomoći da maksimalno zaštite svoja prava. 


IV PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE


#C1 Razlozi opsežne, precizne i raznovrsne regulisanosti prava industrijske svojine

U oblasti zaštite industrijske svojine spadaju zaštita prava na:  patenate, žigove, industijke dizajne, know-how, znakova geografskog porekla, trgovinskih znakova i drugih prava koja predstavljaju industrijsku svojinu. 

Pravo industrijske svojine je izuzetno obimno regulisano na međunarodnom planu. Postoji veliki broj međunarodnih konvencija iz ove oblasti. 

Pomenuti međunarodni akti su najčešće zaključivanji na multiratelarnom nivou. Ovo znači da su potpisnici svih međunarodnih konvencija iz ove oblasti mnogobrojne države. Na ovaj način se lakše vrši međunarodna razmena inovacija širom sveta, u svim oblastima tehnologije i svetske trgovine. Iz razloga što bržeg i što sigurnijeg regulisanja prava o zaštiti unapređenja i inovacija širom sveta, osnovana su i međunarodna tela i organizacije koje potpomažu ovo brzo, opsežno, detaljno i precizno regulisanje prava iz oblasti industrijske svojine sa druge strane ova detaljna, brza, precizna i efikasna zaštita navedenih prava omogućuje mnogo brži razvog ekonomija svih država ponaosob, kao i svetske ekonomije u celini. 


NAJZNAČAJNIJA ORGANIZACIJA SA JAVNIM OVLAŠĆENJIMA UBIJI IZ OBLASTI PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE JE ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU REPUBLIKEBIJE.