Adresa: Cvijićeva 70, 11000 Beograd ; Telefoni: 011/408-6321; 061/6022-237; 064/128-07-00 (dostupan i putem Vibera); 063/7260-312

ADVOKATSKA KANCELARIJA ĆEHOVIĆ

Izrada ugovora i drugih pravnih akata

Advokatska kancelarija Ćehović bavi se izradom svih vrsta ugovora i drugih pravnih akata. 


Ugovori obligacionog prava

Konsultacije i sačinjevanje ugovora obligacionog prava jedna su od usluga koje pruža naša advokatka kancelarija. Na osnovu svih relevantnih informacija, izrađujemo ugovor o kupoprodaji, zakupu, zajmu, ugovor o poklonu, ugovor o delu, ugovor o zajmu, o prevozu, o posluzi, ugovor o preuzimanju duga i sve ostale vrste imenovnih, kao i neimenovanih ugovora. Advokati naše advokatske kancelarije poseduju posebnu specijalizaciju i vrhunsku ekspertizu u oblasti obligacionog prava.

Ugovori porodičnog prava

Ukoliko imate potrebu da ugovorom regulišete neko pitanje iz porodičnog prava tj. porodičnih odnosa, možemo vam u tome pomoći. Sačinjavamo predbračne ugovore, ugovore o deobi imovine stečene u braku, o upravljanju imovinom stečenom u toku trajanja bračne zajednice, kao i sporazum o naknadi izdržavanja između supružnika, ugovor o uslugama jednog bračnog druga drugom bračnom drugu...

Ugovori naslednog prava

Ugovori naslednog prava, kao što su ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života budućeg ostavioca, ugovor o doprinosu člana porodice uvećanju imovine budućeg ostavioca, su ugovori za kojima postoji veoma veliko interesovanje. Naši advokati će vam pomoći da na najbolji način regulišete ugovorom izrazite svoju volju i eventualno regulištete sporne odnose i pitanja. 

Ugovori po Zakonu o privrednim društvima

U cilju vašeg lakšeg i uspešnijeg poslovanja, pružićemo vam kvalitetnu uslugu izrade svih ugovora iz Zakona o privrednim društvima, kao što su ugovor o osnivanju privrednog društva, ugovor o prenosu udela u privrednom društvu, ugovor o načinu upravljanja i vođenja poslovanja privrednim društvom, ugovor o prokuri u privredi...

Izrada drugih akata

Izrada svih vrsta osnivačkih akata raznih oblika udruživanja i saradnje, izrada akata o međusobnim odnosima u privrednom društvu, uključujući statut, sporazum o upravljanju imovine stečene u braku, izjava da se poklon ne uračunava u zakonski nasledni deo poklonoprimca, sporazum o zastupanju, kao osnov izdavanja punomoćja, sporazum o vođenju ortačkog privrednog društva, sve vrste akata o raznim saglasnostima i svi akti drugih karaktera (ovlašćenja, izjave, predlozi...).


Advokatska kacelarija Ćehović i saradnici poseduje posebnu specijalizaciju i vrhunsku ekspertizu u oblasti obligacionog prava. 



ADVOKAT ZA OBLIGACIONO PRAVO

#1 UVODNI DEO

Oblgaciono pravo je nastalo od reči obligacija, čije značenje je obaveza. Ovo znači da obligaciono pravo znači isto što i pravo koje reguliše obaveze. Što daje znači da su fraze pravo o obavezama i pravo o obligacijama potpuno istog značenja.  Dakle, nastanak, izvršenje i sankcije za neizvršenje, odnosno neblagovremeno ili neuredno izvršenje, što oboje znači neizvršenje obaveza u svemu u skladu sa zakonom ugovorom, običajem ili nekim pravnim standardom kojim je regulisan način izvršenja obaveze. 


Za sve pomenuto detaljno su uređena pravia zakonima, drugim podzakonskiim pravnim aktima, običajima, sudskom praksom i pravnim standardima. Pravni standardi su pravia koja se koja služe da se u svakom slučaju izvršenja ugovora oceni-donese sud o tome da li je pravilo nastalo na u svemu u skladu kako se u praksi najčešće izvršenje smtra ispravnim izvršenjem raznim obaveza.


#2 NAČINI NASTANKA OBLIGACIJA – OBAVEZA


Obligaciono pravo za razliku od, recimo, prava svojine, spada u grupu relativnih prava, za razliku od ovog drugog koje spada u tzv. apsolutna prava. 


Relativna prava imaju značenje da obavezuju samo dva ili više određenih lica da nešto učine, ne učine ili da nešto trpe što nisu inače, po redovnom toku događanja nisu dužne da se uzdrže od činjenja ili recimo da trpe. Predmet obligacije je nešto našta jedna strana ima pravo da traži od druge strane da učini, ne učini, trpi a da je to istovremeno i fizički moguće i da nije protivno prinudnim propisima javnom poretku određene države odnosno dobrih poslovnih običaja u pravnom sistemu te države. 


Najveći broj obaeza, kako po vrsti tako i po koiličini nastaje a) ugovorima, koji se nazivaju i pravnim poslovima. Zatim b) poruzrokovanjem štete jednog lica drugom licu, dalje dolaze obaveze koje nastaju zbog  takozvanog c) neosnovanog obogaćenja, dalje d) nezvanim vrešenjem tuđih poslova i na kraju e) jednostranom izjavom volje, kojom se jedno lice obaveže da će nešto učiniti ili neće učiniti šta bi imao pravo da učini.


#3 Ugovori - pravni poslovi


Ugovor je saglasnost volja dvaju ili više lica da zasnuju po jednu ili više, najčešće međusobnih prava i obaveza. Pravne norme koje regulišu ugovore, često se kolokvijano naziva i ugovornim pravom. 


Vrste ugovora - pravnih poslova


Mnogobrojni su kriteriji po kojima se vrši razlikovanje ovih najbrojnijih instrumenata kojima se zasnivaju međusobne ili samo jednostrane obaeze. Već ovde smo pomenuli dve vrste ugovora, tj. onih kojima se samo jedna strana obavezuje prema drugoj, a druga strana ima samo pravo da zahteva izvršenje te obaveze od prve –obavezane strane. Ovakvi ugovori se nazivaju jednostrano obavezni ili dobročini ugovori, odnosno pravni poslovi. I oni drugi, mnogo češći, gde se obe strane međusobno obavezuju na izvršavanje ili izvršenje obaveza međusobno. Ovo su takozvani višestrano obavezni ugovori, ili dvostrano teretni ugovori. 


Skoro celo pravo ugovora, odnosno ugovorno pravo je nastalo na temelju neophodne pretpostavke postojanja društveno ekonomskog života.Dva osonovna ekonomska temelja postostojanja društva su a) proizvodnja ekonomskih dobara, što je uslov održavanja bilo koje pojedinca, a pogotovo zajednice ljudi, a drugi je b) promet, razmena i raspodela ekonomskih dobara u svakoj zajednici društva. Svaka i najelementarnije organizovana zajednica ljudi jeste društvena zajednica. Što će reći da bez razmene, prometa i raspodele društveno potrebno proizvedenih ekonomskih dobara nema ni postojanja društvene zajednice, tj nema društvene zajednice. 


Ugovori se mogu deliti po mnogo kriterija, kao što smo rekli, ali prostor i ekonomičnost upotrebne prostora na ovom web sajtu nas tera na to da upotrebimo podelu ugovora po predmetu osnovnih obaveza svakog ugovora. 


Najbitniji izvori prava o ugovorima jesu Zakon o obligacionim odnosima, posebni zakoni o pojedinim posebno složenim vrstama ugovora, običaji i supsidijarno, sudska praksa i pravna literatura-odnosno nauka o ugovornom pravu. Običaji su pravila o ponašanju koja su nastala ponašanjem ljudi u prometu, tj. zaključivanju ogromnog broja ugovora u dugotrajnim vremensim periodima. Osnovne karakteristike običaja jesu da se ona teško-dugo formiraju i da eško nestaju iz ekonomsko-pravnog ponašanja u svakom društvu. 


Postoje kodifikovani i nekodifikovani običaji. Takvi kodifikovani običaji se nazivaju uzansima (od reči uzus-pravilo). Uzanse mogu da budu opšte, kada važe za sve vrste ugovora i posebne, kada važe kao posebne uzanse, i primenju se samo na određenu vrstu ugovora. Već smo istakli da se običaji u Srbiji primenjuju kao dopunski i supsidijarni pravni izvori. Ovo znači da se običaji primenjuju samo onda kada ugovorne stranke izričito ne ugovore neki element njihovog odnosa, onda se na taj odnos primenjuje prvo posebna, pa onda opšta uzansa za taj slučaj. Sve pravne norme koje regulišu obligacione odnose, pa i ugovorne odnose dele se na a) imperativne, tj. obavezujuće pravne norme, koje se ni ugovorom tj izričitom voljom stranaka ne mogu izmeniti i na dispozitivne pravne norme, koje se primenjuju na odnose između učesnika u obaveznom odnosu tj poverioca i obaveznika, odnosno dužnika, obaveznika izvršenja obaveze. 


#3.1. Kupoprodajni ugovor


Kupoprodajni ugovor je takav ugovor kojim se jedna strana, tj prodavac obavezuje da pravo svojine na jednoj stvari prenese na drugo lice, tj. kupca, a druga stran se obavezuje da isplati ugovorom utvrđenu cenu drugoj strani u visini i na način utvrđen ugovorom, odnosno u nedostatku nekog od navedenih elemenata, u skladu sa  običajima prometa u tom delu tržišta u društvu.  


Elementi svih ugovora su raznovrsni. Najvažnije vrste elemenata su a) bitni elementi ugovora b) prirodni elementi ugovora c) slučajni elementi ugovora. 


#3.1.2. Bitni elementi kupopoprodajnog ugovora. 


Bitni elementi ugovora su oni elementi bez kojih taj ugovor ne može da postoji, a to su predmet na kome prodavac prenosi pravo svojine (što je apsolutno pravo) a osnovna obavea kupca jeste da prodavcu plati ugovorom određenu ugovorenu cenu za prenešeno pravo svojine na određenom predmetu ugovorne obaveze. 


Bitni elementi ugovora se moraju obavezno ugovoriti, da bi ugovor nastao, prirodni elementi se ugovaraju, jer zavisno od svakog ugovora je, po prirodi stvari, neophodno ugovoriti i te elemente. Ako priodni elementi nisu ugovoreni, primenjuju se običaji, odnosno ostali supsidijarni izvori prava. Slučajni elementi ugovora su samo oni koje po prirodi ugovora ne moraju da budu ugovoreni, ali ugovorne strane svojom voljom izičito odluče da i te elemente ugovore. 


#3.2. Ugovor o razmeni - ugovor o trampi


Ugovorom o trampi jedna strana se obavezuje da prenese pravo svojine na nekoj stvari, odnosno na određenoj količini tih stvari dok se druga strana, kao naknadu za to, obavezuje da prvoj strani prenese pravo svojine na drugoj vrsti stvari, odnosno na određenoj količini određenih druhih stvari. 


Pravila za ugovor o trampi su skoro ista kao i za ugovor o kupopropdaji, te se on ili uopšte ne reguliše kao posebna vrsta ugovora ili se ugovara sa veoma mali brojem pravila, a u svemu ostalom se primenju pravia koja važe za ugovor o kupoprodaji.


Sa aspekta poreskog prava, ugovor o trampi-razmeni se oporezuje kao da su zaključena dva ugovora o kupoprodaji, što je izraz čiste samovolje zakonodavca kao predstavnika vlasti, da bi obezbedio što više prihode za podmirivanje javnih potreba društva.


#3.3 Ugovor o poklonu


Ugovor o poklonu se zaključuje između dva lica: poklonodavca i poklonoprimca. Poklonodavac se obavazuje da poklonoprimcu preda u svojinu određenu nekretninu bez ikakve novčane ili bilo kakve druge  naknade.

U teoriji ovde ništa sporno ne bi trebalo da se desi, ali praksa govori drugačije. Lice koje je dobilo na poklon nekretninu nakon smrti  poklonodavca postaje sam naslednik nepokretnosti. Svi su osetljivi na temu nasledstva, i uvek će se pojaviti potencijalni naslednici da brane svoja prava.


#3.4 Ugovor o zakupu


Ugovor o zakupu se propisuje između dva lica : zakupodavca i zakupca.

Zakupodavac je u obavezi da određenu nekretninu preda na upotrebu zakupcu na određeni vremenski period, dok se zakupac obavezuje da plaća određenu novčanu naknadu za korišćenje nekretnine.

Problemi nastaju kada se ugroze prava i jedne i druge strane. Prisustvo advokata je preko potrebno i za jednu I za drugu stranu ne bi li se nečija prava ugrozila.


#3.5 Ugovor o posredovanju


Ugovor o posredovanju se sklapa između nalogodavca i posrednika. Posrednik je u obavezi da pronađe lice koje je ključno u sklapanju samog ugovora i da ga dovede u vezu sa nalogodavcem. Ukoliko se desi da ugovor bude zaključen, nalogodavac se obavezuje da plati određenu sumu posredniku.

Posrednik ne mora biti fizičko lice, može biti i neka od finansijskih institucija – banka, turistička agencija itd. Prisustvo advokata je od velikog značaja u ovim trenucima jer može doći do nepredvidljivih  komplikacija i to kako prilikom zaključivanja, tako i kod realizacije. 


#3.6 Ugovor o građenju


Ugovor o građenju je posebna vrsta ugovora o delu i na njega se u svemu što nije regulisano Zakonom o obligaionim odnoisma primenjuju pravne norme koje regulišu ugovor o delu. Ugovvor o građenju je, kao posebna ugovora o delu, nastao zaključivanjem ogromnogo broja ugovora ove vrste i primećivanjem potrebe da se ovaj ugovor mora u mnogim pitanjima regulisati kao posebna specifična forma ugovora o delu. 


Forma ovog ugovora je obavezujuće pisana. Dakle ugovor o građenju sačinjen u usmenoj formi nema obavezujuću snagu te se ne smatra ni valjanim. 


U srspkom pravu ovaj ugovor je posebno detaljno regulisan, za razliku od mnogih drugih nacionalnih prava, jer je pre donošenja Zakona o obligacionim odnosima 1978. godine zaključen ogroman broj ugovora o građenju u svim oblicima i oblastima izgradnje raznih vrsta . 


Postoje i posebne uzanse o građenju, koje se primenjuju kao na poseban oblik ugovora, ali nakon stpupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima, samo kao supsidijarni izvor za regulisanje ugovora o građenju. 


Pošto je SFRJ u ogromnom vremnskom periodu svoga posojanja imala veoma dinamičan razvoj, to je u celokupnom periodu tog postojanja stalno rast cena bio veoma dinamičan, te su se posebno razuđeno razvila pravila o regulisanju cene u ugovoru o građenju. 


Ovaj ugovor je i međunarodno jako puno i detaljno regulisan, jer je postojanje dinamičnog ekonomskog i ostalog sveopšteg razvoja posebno nakon drugog svetsog rata, do završetka dvadesetog veka, došlo do formiranja mnogih udruženja koje su izdavale svoja uputstva za način kako regulisanja, tako i rešavanja mnogih spornih pitanja iz oblasti građenja investicionih objekata. Posebno u zemljam nekadašnjeg istočnog socijalističkog blika postojao je veoma dinamičan razvoj gradnje, jer je ovaj blok zemalja obuhvatao zemlj koje su sve bile žrtve pokušaja fašizma u drugom svetsom ratu da se potpuno eliminišu iz sveta realnosti, te su pretrpele ogromna razaranja svoje infrastrukture. Zbog toga je došlo do velikog zaleta u razvoju ideje socijalizma koja je bila globalno prihvaćena ideja u mnogim zemljama na skoro svim kontinentima. Ovo je zahtevalo posebno dinamično građenje kompletne ifrastrukture tih objekata, kada su se predmeti građenja većih gabaritima nazivali kapitalnim objektima, a gradnja tih objekata nazivana je kapitalnom izgradnjom. 


U okviru pravila ovog ugovora razvila su se veoma brojna specifična pravila, te je ovaj ugovor za malo postao potpuno odvojen od ugovora o delu.


#3.7 Ugovor o delu


Sklapanje ovog ugovora se vrši između naručioca i izvršioca posla. Ugovor o delu se zaključuje kada izvršilac posla nema status zaposlenog, već radi na određeno vreme van radnog odnosa. On nema nikakva prava iz radnog odnosa.


Ukoliko se neki članovi ovog ugovora prekrše, oštećeno lice može unajmiti advokata sa kojim će osmisliti sistem odbrane. Ugovor o građenju, kao poseban oblik ugovora o delu, se razlikuje od ugovora o delu po mnogim posebnim pravilima kojima se definišu razni instituti ugovora u građenju. Međutim, najvažnija je razika u tome što postoji ugovor o delu, a ne ugovor o građenju, ukoliko poslenik od svog materijala i po svom planu izgradi predmet ugovora. 


#3.8 Ugovor o doživotnom izdražvanju


Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se između primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja.
Davalac izdržavanja je u obavezi da izdržava i da se brine o primaocu do njegove smrti, a zauzvrat primalac izdržavanja će na davaoca preneti pravo na već unapred utvrđernu svojinu prema ugovoru.
Budući da je primalac starija, teško pokretna osoba koja nije sposobna da se izdržava sama, sudski procesi su pokazali da sudovi primenjuju zakone pre svega u njenom interesu.


#3.9  Ugovor o zajmu


Kao i svi prethodno navedeni ugovori, i ovaj se sklapa između dva lica: zajmodavca i zajmoprimca.
Ovo je neformalan ugovor, što znači da sve pravne norme Zakona o obligacionim odnosima predstavljaju pravne norme dispozitivnog karaktera, a osim toga, ugovor se može zaključiti u bilo kojoj formi, pa čak i usmenoj ili realnoj formi.
Naime, prema ovom ugovoru, zajmodavac je u obavezi da zajmoprimcu preda određenu svotu novca ili neke druge zamenljive stvari, a zajmoprimac je dužan da sve ovo vrati u određenom roku, sa ili bez novčane nadoknade.