Zastupanja i odbrane

Krivično pravo

1. UVODNI DEO

#1 Uvodne napomene

Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Kazna i mere upozorenja mogu se izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo.

#1.1.Osnov i granice krivičnopravne prinude

Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela.

#2 Složenost krivičnog prava i krivična odgvornost punoletnih počinilaca krivičnih dela

Krivično pravo je veoma obimna grana prava kojom su obuhvaći i opšti pojmovi te grane prava, kao i mnogi drugi aspekti krivično-pravne odgovornosti učinilaca krivičnih dela. Tako dva lica mogu da počine isto delo, a jedno lice da bude krivično odgovorno, a drugo da bude krivično neodgovorno. Opšti insituti u krivičnom pravu, kao i najveći broj krivičnih dela regulisan je Krivičnim zakonikom, koji se u krivično pravnoj praksi naziva skrećeno KZ. Često se pojavljuje i termin Advokat za krivicu, Advokat Krivičar, oba ova naziva upućuju na advokate koji se bave krivičnim pravom i to najčešće krivičnim materijalnim, koji reguliše odgovornost punoletnih učinilaca krivičnih dela, a postoji i poseban zakon, sudska prakksa i pravna literatura, ondosno nauka koja se bavi odgovornošću krivično pravnom odgovornošću maloletnih lica. 

#3. Nivo i vrste kodifikovanosti srpskog krivičnog prava

Krivično pravo Srbije je kodifikovano partikularno. To znači da ne postoji jedan zakon kojim su regulisani svi aspekti utvrđivanja krivične odgovornosti, postojanje te odgovornosti, kao i postupak utvrđivanja te odgovornosti, kao što nisu sakupljene u jednu kodifikaciju i mnoge druge pravne norme koje regulišu mnoge druge aspekte krivičnopravne odgovornosti za izvršena krivična dela. 

#3.1. Izvršenje krivičnih sankcija

Postoji posebna podgrana krivičnog prava koja se bavi pitanjima i institutima izvršenja krivičnih sankcija. Ova oblast je regulisana zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. 

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija

#3.2. Polivalentnost-partikularnost krivičnih koidifikacija

Mnogo obimnija podgrana prava jeste ona koja reguliše postupak utvrđivanja krivične odgvornosti, a glavnina propisa iz te oblasti se nalazi u Zakoniku o krivičnim sankcijama. Krivično pravo R. Srbije je delimično kodifikovano i ono se nalazi u nekoliko zakona koji reguišu posebne delove krivičnog prava, ali tek kada se svi oni budu sakupili u jedan zakonski akt, tek onda će se moći, s pravom da kaže da je to prava i potpuna Kodifikacija krivičnog prava. 

#3.3. Krivično materijalno pravo - odgovornost maloletnih i punoletnih učinilaca krivičnih dela

Sada je kodifikovano materijalno Krivično prava, tj. pravne norme krivičnog prava koje se nalaze u Krivičnom zakoniku, normi krivičnog  prava koje se tiču odgovornosti maloletnih učinilaca krivičnih dela, odnosno maloletnih lica koja su oštećena krivičnim deima u Zakonu o krivičnoj odgovornosti maloletnih učinilaca krivičnih dela. 

Zakon o krivičnopravnoj odgovornosti maloletnih učinilaca krivičnih dela

Krivični zakonik

#3.4. Krivično procesno pravo

Čini se da je u najvećoj meri koifikovano pravo koje reguliše postupak utvrđivanja krivično pravne  odgovornosti počinilaca krivičnih dela

Krivično pravne norme i pravni insituti za reguisanje postupka utvrđivanja krivične odgovornosti odraslih počinilaca krivičnih dela kodifikovani su u Zakoniku o krivičnom postupku - ZKP. 

Zakonik o krivičnom postupku

# 3.5. Krivično pravna odgvornost pravnih lica počinilaca krivičnih dela.

Krivično pravne norme koje se tiču odgovornosti pravnih lica za krivična dela nalaze se u Zakonu o  odgovornosti pravnih lica krivična dela.

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela

#3.6. Materijalna odgovornost počinilaca krivičnih dela

U nazad nekoiko godina je posebno regulisana materijalna odgovornost počinilaca krivičnih dela za materijalne koristi koje su pribavili izvršenjem krivičnih sankcija.

1. ODBRANA OKRIVLJENOG

# 1 Prava okrivljenog

#1.1. Okrivljeni ima pravo da:

a) u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;

b) ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu;

c) se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika;

d) njegovom saslušanju prisustvuje branilac;

e) u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;

f) neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;

d) mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;

e) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;

f) prikuplja dokaze za svoju odbranu;

g) se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;

h) koristi pravna sredstva i pravne lekove;

i) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

Organ postupka je dužan da pre prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravima iz  već navedenog teksta, pod tačkama: . b) do d) i  f) ovog nabrajanja.

#Aa) Dakle, okrivljeni ima pravo da se u toku celog postupka lično brani, odnosno uz pomoć stručnog branioca. 

#Ab) U toku krivičnog postupka jedino lice koje može da bude imenovano za branioca jeste advokat, prema značenju tog pojma određenom Zakonom o Advokaturi. 

#Ac) Okrivljeni može lično da se brani u postupcima za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora manje stroga od 8 godina ili neka druga vrsta kazne. 

#Ad) Okrivljeni može da se lično brani u toku postupaka po svim krivičnim delima bez obzira na strogost i visinu kazne.

#Ae) Okrivljenom može, odnosno u skladu sa zakonom mora da bude postavljen branilac po službenoj dužnosti, ukoliko on ne izabere po svojoj želji branioca, tzv. nema izabranog branioca

#A1. Okrivljenom može da bude imenovan branilac po službenoj dužnosti u više slučajeva

1. Ukoliko se lice nalazi u pritvoru, od samog određivanja pritvora, pa do isteka pritvora
2. Okrivljeni mora imati branioca i :

1a) ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani - od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;

2a) ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina    ili teža kazna - od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;

3a)ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren - od lišenja slobode, pa do   pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere;

4a) ako mu se sudi u odsustvu - od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje;

5a) ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao - od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu;

6a) ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa - od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saopštavanja presude;

7a) ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja - od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. st. 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja;

8a) od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1, člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donošenja odluke suda o sporazumu;

9a) ako se pretres održava u njegovoj odsutnosti (član 449. stav 3.) - od donošenja rešenja da se pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.

1. Poseban slučaj imenovanja branioca od strane suda je, onaj regulisan članom 77 Zakonika o krivičnom postupku: 

   Odbrana siromašnog

Član 77

Okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca, postaviće se na njegov zahtev branilac iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine ili ako to nalažu razlozi pravičnosti. U tom slučaju, troškovi odbrane padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje sudija za prethodni postupak, predsednik veća ili sudija pojedinac, a branioca rešenjem postavlja predsednik suda pred kojim se vodi postupak po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.

Postavljeni branilac iz stava 1. ovog člana ima svojstvo branioca po službenoj dužnosti.

• IZABRANI BRANILAC

Jednog ili više branilaca može izabrati i punomoćjem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi.

Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje izjavom na zapisnik kod organa postupka.

POSEBNA NAPOMENA: 

#A IZABRANI BRANILAC

Više okrivljenih mogu u istom predmetu imati zajedničkog branioca samo ako to ne ometa stručno, savesno i blagovremeno pružanje pravne pomoći u odbrani.

Ako više okrivljenih ima zajedničkog branioca suprotno stavu 1. ovog člana ili članu 73. stav 3. tačka 4) ovog zakonika, organ postupka će ih pozvati da se u roku od tri dana dogovore koga od njih će braniti dotadašnji zajednički branilac ili da svako od njih izabere drugog branioca. Ako u slučaju obavezne odbrane to ne učine, postaviće im se branilac po službenoj dužnosti.

Jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a smatra se da je odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca.

Ako jedan okrivljeni ima više od pet branioca, organ postupka pozvaće ga da se u roku od tri dana opredeli koje će branioce zadržati, uz upozorenje da će, u slučaju da to ne učini, braniocima smatrati prvih pet advokata po redosledu predaje ili davanja punomoćja na zapisnik.

#B BRANILAC PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI

Ako u slučajevima iz člana 74. ovog zakonika o krivičnom postupku branilac ne bude izabran ili u toku krivičnog postupka okrivljeni ostane bez branioca ili se u slučaju iz člana 73. stav 3. tačka 4) istog zakonika, ako je reč o obaveznoj odbrani, ne sporazume sa saokrivljenima o braniocu ili ne izabere drugog branioca, javni tužilac ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak će mu za dalji tok postupka rešenjem postaviti branioca po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.

Advokatska komora je dužna da u spisku iz stava 1. ovog člana navede datum upisa advokata u imenik advokata i da prilikom sastavljanja spiska vodi računa o tome da praktični ili stručni rad advokata u oblasti krivičnog prava daje osnova za pretpostavku da će odbrana biti delotvorna.

Branilac postavljen po službenoj dužnosti može tražiti da bude razrešen samo iz opravdanih razloga.

Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici i oglasnoj tabli nadležne advokatske komore i suda.

• PRESTANAK PRAVA I DUŽNOSTI BRANIOCA

Braniocu prestaju prava i dužnosti u slučaju:

1) opoziva ili otkaza punomoćja;

2) razrešenje branioca 

• RAZLOZI ZA RAZREŠENJE BRANIOCA

Izabrani branilac će biti razrešen ako:

1) postoji neki od razloga iz člana 73. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku;

2) posle opomene i izrečene novčane kazne nastavi da narušava red;

3) protiv njega bude pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode;

4) mu je punomoćje ponovo dato nakon opoziva ili otkaza punomoćja, a do toga je očigledno došlo u cilju zloupotrebe prava (član 14. stav 1.);

5) se radi o zajedničkom braniocu, a okrivljeni ne postupe u skladu sa članom 78. stav 2. ovog zakonika o krivičnom postupku;

6) se okrivljeni koji ima više od pet branilaca ne opredeli koje će branioce zadržati (član 78. stav 4.).

Pored razloga predviđenih u stavu 1. tač. 1) do 3) ovog člana, branilac postavljen po službenoj dužnosti će biti razrešen ako:

1) okrivljeni ili lice iz člana 75. stav 1. ovog zakonika uzme drugog branioca;

2) ne izvršava dužnost iz člana 72. stav 1. tačka 2) ovog zakonika o krivičnom postupku;

3) su usled promene imovinskog stanja okrivljenog prestali da postoje razlozi za odbranu siromašnih (član 77. stav 1.).

• ODBRANA MALOLETNIH UČINILACA KRIVIČNIH DELA

Odbrana maloletnih učinilaca krivičnih dela se vrši u skladu sa Zakonom o krivičnoj odgovornosti malolitnih počinilaca krivičnih dela, a u pravilu je vrše advokati koji su posebno obrazovani iz oblasti krivične odgovornosti maloletnih izvršilaca krivičnih dela. 

• ZASTUPANJE LICA OŠTEĆENIH IZVRŠENJEM KRIVIČNIH DELA

Razlikuju se zastupanje maloletnih lica oštećenih izvršenjem krivičnih dela i zastupanje punoletnih ilca oštećenih izvršenjem krivičnih dela. (Postaviti link za čitanje zakonskog teksta Zakona o maloletnim izvršiocima krivičnih dela. 

Ove vrste zastupanja mogu da vrše samo advokati. Zastupanje može da bude vršeno putem ličnog zastupanja od strane oštećenog lica ili uz stručnu pomoć izabranog ili službenog postavljenog advokata zastupnika.

• SPECIFIČNOST OŠTEĆENOG LICA U POSTUPKU

Lice oštećeno izvršenjem krivičnog dela ima specifičan položaj u krivičnom pravu Srbije. Isto može da zahteva naknadu štete u skladu sa Zakonom o oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delom, kao i u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, te u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Karakteristično je istaći da se računanje, a samim tim i dužina vremena potrebnog za nastupanje na pdnošenje tužbenog zahteva za naknadu štete u ovom slučaju od opštih slučajeva za naknadu štete, regulisanih u Zakonu o obligacionim odnosima. 

Oštećeno lice ima posebno olakšan položaj kada je doneta pravosnažna osuđujuća presuda o utvrđenju da je okrivjeni kriv za izvršenje krivičnog dela, u postupku naknade štete. Visina naknade štete se utvrđuje na opšte načine za utvrđivanje štete, bez obzira da li je ona prouzrokovana izvršenjem krivičnih dela ili bez izvršenja, tj izvršenjem građanskih delikata.  

U sakom slučaju, zbog složenosti krivičnog prava, a i visine društvene opasnosti koja se prouzrokuje izvršenjem krivičnih dela, to bi bilo uputno da i okrivljeni, kao i oštećeni uvek angažuju advokate za stručnu pomoć u postupcima, zavisno od uloge koju oni imaju. 

Oštećena lica izvršenjem krivičnog dela mogu gonjenje ostvarivati i privatnom krivičnom tužbom, mogu biti zakonom pozvana da daju saglasnost za pokretanje postupka gonjenja za izvršeno krivično delo za čije izvršenje se gonjenje vrši po službenoj dužnosti.  

Oštećeno lice se drugačije naziva i supsidijarnim tužiocem, jer u slučaju odustajanja tužioca od gonjenja za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, pod uslovima utvrenim zakonikom o krivičnom postupku.  

• POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA LICA NEOSNOVANO LIŠENOG SLOBODE ILI NEOSNOVANO OSUĐENOG

1. Opšte odredbe

Odredbe zakonika koje se primenjuju

Član 583

U postupcima za ostvarivanje prava na naknadu štete i drugih prava lica neosnovano lišenog slobode ili neosnovano osuđenog primenjivaće se odredbe čl. 584. do 595. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

Lice neosnovano lišeno slobode

Član 584

Neosnovano lišenim slobode smatra se lice:

1) koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom;

2) koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne;

3) koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena;

4) koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. U slučajevima iz stava 1. tačka 1) ovog člana, isključeno je pravo na naknadu štete i ako su postojale okolnosti iz člana 585. stav 2. tačka 2) ovog zakonika ili ako je postupak obustavljen usled smrti okrivljenog (član 20.).

U postupku za naknadu štete u slučajevima iz stava 1. ovog člana shodno će se primenjivati odredbe čl. 588. do 591. ovog zakonika.

Neosnovano osuđeni

Član 585

Neosnovano osuđenim se smatra lice prema kome je bila pravnosnažno izrečena krivična sankcija ili koje je oglašeno krivim a oslobođeno od kazne, a povodom vanrednog pravnog leka je novi postupak pravnosnažno obustavljen ili je optužba pravnosnažno odbijena ili je okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom.

Osuđeni iz stava 1. ovog člana nema prava na naknadu štete:

1) ako je svojim lažnim priznanjem ili na drugi način namerno prouzrokovao svoju osudu, osim ako je na to bio prinuđen;

2) ako je do obustave postupka ili odbijanja optužbe došlo zbog toga što je u novom postupku oštećeni kao tužilac, odnosno privatni tužilac, odustao od gonjenja, ili što je oštećeni odustao od predloga, a do odustanka je došlo na osnovu sporazuma sa okrivljenim.

U slučaju osude za krivična dela u sticaju, pravo na naknadu štete može se odnositi i na pojedina krivična dela u pogledu kojih su ispunjeni uslovi za priznanje naknade.

Rešenje o poništavanju upisa neosnovane osude

Član 586

Sud koji je u krivičnom postupku sudio u prvom stepenu doneće po službenoj dužnosti rešenje kojim se poništava upis neosnovane osude u kaznenoj evidenciji.

Rešenje se dostavlja organu nadležnom za vođenje kaznene evidencije.

O poništenom upisu ne smeju se nikom davati podaci iz kaznene evidencije.

Zabrana korišćenja podataka iz spisa

Član 587

Lice kome je u skladu sa odredbama ovog zakonika dozvoljeno razmatranje i prepisivanje spisa koji se odnose na neosnovano lišenje slobode ili na neosnovanu osudu, ne može upotrebiti podatke iz tih spisa na način koji bi bio od štete za ostvarivanje prava neosnovano uhapšenog ili neosnovano osuđenog.

Predsednik suda je dužan da na ovo upozori lice kome je dozvoljeno razmatranje, i to će se zabeležiti na spisu uz potpis tog lica.

2. Postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete

Zahtev za naknadu štete

Član 588

Pre podnošenja sudu tužbe za naknadu štete, oštećeni je dužan da podnese zahtev ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade.

O zahtevu za naknadu štete odlučuje komisija za naknadu štete čiji se sastav i način rada uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Tužba za naknadu štete

Član 589

Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili Komisija ne odluči o zahtevu u roku od tri meseca od dana kada je podnet, oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete.

Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tužba za naknadu štete se može podneti u odnosu na preostali deo zahteva.

Dok traje postupak iz stava 1. ovog člana, ne teče zastarelost predviđena u članu 591. ovog zakonika.

Tužba za naknadu štete podnosi se protiv Republike Srbije.

Prava naslednika oštećenog

Član 590

Naslednici nasleđuju samo pravo oštećenog na naknadu imovinske štete, a ako je oštećeni već istakao zahtev, naslednici mogu nastaviti postupak samo u granicama već postavljenog zahteva za naknadu imovinske štete.

Naslednici oštećenog mogu posle njegove smrti nastaviti postupak za naknadu štete, odnosno pokrenuti postupak ako je oštećeni umro pre isteka roka zastarelosti i od zahteva se nije odrekao, u skladu sa pravilima o naknadi štete propisanim Zakonom o obligacionim odnosima.

Zastarevanje prava na naknadu štete

Član 591

Pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, a ako je povodom žalbe rešavao apelacioni sud - od dana prijema odluke apelacionog suda.

3. Postupak za ostvarivanje prava na moralno zadovoljenje

Pretpostavke za ostvarivanje prava

Član 592

Ako je slučaj na koji se odnosi neosnovano lišenje slobode ili neosnovana osuda nekog lica prikazivan preko sredstava javnog informisanja i time bio povređen ugled tog lica, sud će na njegov zahtev, objaviti u sredstvu javnog informisanja saopštenje o odluci iz koje proizilazi neosnovanost lišenja slobode, odnosno neosnovanost osude.

Ako slučaj nije prikazivan preko sredstava javnog informisanja, ovakvo saopštenje će se, na zahtev tog lica, dostaviti državnom i drugom organu, preduzeću i drugom pravnom ili fizičkom licu kod koga je lice neosnovano lišeno slobode ili neosnovano osuđeno u radnom odnosu.

Posle smrti osuđenog lica, pravo na podnošenje zahteva iz st. 1. i 2. ovog člana pripada njegovom bračnom drugu, licu sa kojim je živelo u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, deci, roditeljima, braći i sestrama.

Zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana može se podneti i ako nije podnesen zahtev za naknadu štete (član 588. stav 1.).

Nezavisno od uslova predviđenih u članu 585. ovog zakonika, zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana može se podneti i kad je povodom vanrednog pravnog leka izmenjena pravna kvalifikacija krivičnog dela, ako je usled pravne kvalifikacije u ranijoj presudi bio teže povređen ugled osuđenog.

Postupak za ostvarivanje prava

Član 593

Zahtev za ostvarivanje prava na moralno zadovoljenje podnosi se u roku od šest meseci (član 591.) sudu koji je u krivičnom postupku sudio u prvom stepenu.

O zahtevu odlučuje veće (član 21. stav 4.).

Prilikom rešavanja o zahtevu shodno se primenjuju odredbe člana 584. stav 2. i člana 585. stav 2. tačka 1) i stav 3. ovog zakonika.

4. Postupak za ostvarivanje prava na priznavanje radnog staža ili staža osiguranja

Pretpostavke za ostvarivanje prava

Član 594

Licu kome je zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude prestao radni odnos ili svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja, priznaje se radni staž, odnosno staž osiguranja kao da je bilo na radu za vreme za koje je zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude staž izgubilo.

U staž se uračunava i vreme nezaposlenosti do koje je došlo zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude, a koja nije nastala krivicom tog lica.

Postupak za ostvarivanje prava

Član 595

Prilikom svakog rešavanja o pravu na koje utiče dužina radnog staža, odnosno staža osiguranja, nadležni organ ili organizacija uzeće u obzir staž priznat članom 594. ovog zakonika.

Ako organ ili organizacija iz stava 1. ovog člana ne uzme u obzir priznat staž, oštećeni može zahtevati da nadležni sud (član 589. stav 1.) utvrdi da je priznavanje ovog vremena nastupilo po zakonu.

Tužba se podnosi protiv organa ili organizacije koja osporava priznati staž i protiv Republike Srbije.

Na zahtev organa, odnosno organizacije kod koje se pravo na radni staž, odnosno staž osiguranja ostvaruje, isplatiće se iz budžetskih sredstava propisani doprinos za vreme za koje je staž priznat (član 594.).

Staž osiguranja priznat u skladu sa članom 594. ovog zakonika u celini se uračunava u penzijski staž.

(1) Krivične sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.

(2) Opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.

(3) Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina. Vaspitne mere i druge krivične sankcije mogu se izreći maloletniku pod uslovima propisanim posebnim zakonom.

• KAZNE

1. Svrha kažnjavanja, vrste kazni i uslovi za njihovo izricanje

Svrha kažnjavanja

Član 42

U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha kažnjavanja je:

1) sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela;

2) uticanje na druge da ne čine krivična dela;

3) izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona.

Vrste kazni

Član 43

Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći sledeće kazne:

1) kazna zatvora;

2) novčana kazna;

3) rad u javnom interesu;

4) oduzimanje vozačke dozvole.

Glavne i sporedne kazne

Član 44

(1) Kazna zatvora može se izreći samo kao glavna kazna.

(2) Novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole mogu se izreći i kao glavna i kao sporedna kazna.

(3) Ako je za jedno krivično delo propisano više kazni, samo se jedna može izreći kao glavna kazna.

Kazna zatvora

Član 45

(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina.

(2) Kazna zatvora iz stava 1. ovog člana izriče se na pune godine i mesece, a do šest meseci i na dane.

(3) Za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može se uz kaznu iz stava 1. ovog člana izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do četrdeset godina izriče se na pune godine.

(4) Zatvor od trideset do četrdeset godina ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu života.

(5) Ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.

(6) Osuđeni kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen u stavu 5. ovog člana ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

(7) Osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu ne može se odrediti izvršenje kazne zatvora na način propisan u stavu 5. ovog člana.

Uslovni otpust

Član 46

(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:

- koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;

- koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);

- koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;

- koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika, kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama.

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.

Opozivanje uslovnog otpusta

Član 47

(1) Sud će opozvati uslovni otpust ako osuđeni, dok je na uslovnom otpustu, učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine.

(2) Sud može opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpušteni učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora do jedne godine, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio u skladu sa članom 46. stav 3. ovog zakonika. Pri oceni da li će opozvati uslovni otpust sud će naročito uzeti u obzir srodnost učinjenih krivičnih dela, pobude iz kojih su učinjena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta.

(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se i kad se uslovno otpuštenom sudi za krivično delo koje je učinio pre nego što je uslovno otpušten.

(4) Kad sud opozove uslovni otpust izreći će kaznu primenom odredaba čl. 60. i 62. stav 2. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu. Deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi uračunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se.

(5) Ako uslovno otpušteni bude osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust, produžava se uslovni otpust za vreme koje je osuđeni proveo na izdržavanju te kazne zatvora.

(6) U slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana uslovni otpust se može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao.

Opšte odredbe o novčanoj kazni

Član 48

(1) Novčana kazna se može odmeriti i izreći ili u dnevnim iznosima (član 49)   ili u određenom iznosu (član 50).

(2) Za krivična dela učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna kazna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.

Novčana kazna u dnevnim iznosima

Član 49

(1) Novčana kazna u dnevnim iznosima odmerava se tako što se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa. Do iznosa novčane kazne sud će doći množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa sa utvrđenom vrednošću jednog dnevnog iznosa.

(2) Broj dnevnih iznosa ne može biti manji od deset, niti veći od tristašezdeset. Broj dnevnih iznosa za učinjeno krivično delo odmerava se na osnovu opštih pravila za odmeravanje kazne (član 54).

(3) Visina jednog dnevnog iznosa novčane kazne utvrđuje se tako što se razlika između prihoda i nužnih rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini. Jedan dnevni iznos ne može biti manji od petsto dinara, niti veći od pedeset hiljada dinara.

(4) U cilju utvrđivanja visine dnevnog iznosa novčane kazne sud može da zahteva podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova, državnih organa i pravnih lica koji su dužni da dostave tražene podatke i ne mogu se pozivati na zaštitu poslovne ili druge tajne.

(5) Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca krivičnog dela, ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod, sud će na osnovu raspoloživih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa novčane kazne.

(6) Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona:

1) do šezdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri meseca;

2) od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do šest meseci;

3) od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći zatvor do jedne godine;

4) od stodvadeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do dve godine;

5) najmanje stoosamdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine;

6) u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za krivična dela za koja je kao jedina kazna propisana novčana kazna.

Novčana kazna u određenom iznosu

Član 50

(1) Ako nije moguće utvrditi visinu dnevnog iznosa novčane kazne ni na osnovu slobodne procene suda (član 49. stav 5), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produžilo trajanje krivičnog postupka, sud će izreći novčanu kaznu u određenom iznosu u okviru propisane najmanje i najveće mere novčane kazne.

(2) Novčana kazna ne može biti manja od deset hiljada dinara. Novčana kazna ne može biti veća od milion dinara, a za krivična dela učinjena iz koristoljublja veća od deset miliona dinara.

(3) Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u sledećim iznosima:

1) do sto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri meseca;

2) od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do šest meseci;

3) od trideset hiljada do trista hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do jedne godine;

4) od pedeset hiljada do petsto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do dve godine;

5) najmanje sto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine;

6) u okviru propisanog iznosa za krivična dela za koja je kao jedina kazna propisana novčana kazna.

Izvršenje novčane kazne

Član 51

(1) U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od petnaest dana niti duži od tri meseca. U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti da osuđeni plati novčanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine.

(2) Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, a ako je izrečena novčana kazna u iznosu većem od sedamsto hiljada dinara, kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine.

(3) Ako osuđeni plati samo deo novčane kazne, sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, a ako osuđeni isplati ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će obustaviti.

(4) Neplaćena novčana kazna može se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u javnom interesu tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti osam časova rada u javnom interesu, s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od tristašezdeset časova.

(5) Posle smrti osuđenog novčana kazna neće se izvršiti.

Rad u javnom interesu

Član 52

(1) Rad u javnom interesu može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna.

(2) Rad u javnom interesu je svaki onaj društveno koristan rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti.

(3) Rad u javnom interesu ne može biti kraći od šezdeset časova niti duži od tristašezdeset časova. Rad u javnom interesu traje šezdeset časova u toku jednog meseca i određuje se da bude obavljen za vreme koje ne može biti kraće od mesec dana, niti duže od šest meseci.

(4) Prilikom izricanja ove kazne sud će imajući u vidu svrhu kažnjavanja, uzeti u obzir vrstu učinjenog krivičnog dela, ličnost učinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Rad u javnom interesu se ne može izreći bez pristanka učinioca.

(5) Ako osuđeni ne obavi deo ili sve časove izrečene kazne rada u javnom interesu, sud će ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih osam časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.

(6) Ukoliko učinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu može dužinu izrečenog rada u javnom interesu umanjiti za jednu četvrtinu.

Oduzimanje vozačke dozvole

Član 53

(1) Učiniocu krivičnog dela u vezi sa čijim izvršenjem ili pripremanjem je korišćeno motorno vozilo može se izreći kazna oduzimanja vozačke dozvole.

(2) Sud određuje trajanje kazne iz stava 1. ovog člana koje ne može biti kraće od jedne niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove kazne.

(3) Kazna iz stava 1. ovog člana može se izreći kao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu, a može se izreći i kao glavna kazna za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili novčana kazna. Kazna oduzimanja vozačke dozvole ne može se izreći zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.

(4) Ako osuđeni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja vozačke dozvole, sud će kaznu oduzimanja vozačke dozvole zameniti kaznom zatvora tako što će se za jednu godinu oduzimanja vozačke dozvole odrediti jedan mesec zatvora.

2. Odmeravanje kazne

Opšta pravila o odmeravanju kazne

Član 54

(1) Sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

(2) Pri odmeravanju novčane kazne u određenom iznosu (član 50) sud će posebno uzeti u obzir i imovno stanje učinioca.

(3) Okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje

Član 54a

Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

Povrat

Član 55

Kad sud odmerava kaznu učiniocu za krivično delo koje je učinio posle izdržane, oproštene ili zastarele kazne ili oslobođenja od kazne, po proteku roka za opozivanje uslovne osude ili posle izrečene sudske opomene, može tu okolnost uzeti kao otežavajuću, ceneći pri tom posebno težinu ranije učinjenog krivičnog dela, da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela učinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela učinjena i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izrečene, oproštene ili zastarele kazne, oslobođenja od kazne, od proteka roka za opozivanje ranije uslovne osude ili od izrečene sudske opomene.

Ublažavanje kazne

Član 56

Sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad:

1) zakon predviđa da se kazna može ublažiti;

2) zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;

3) utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

Granice ublažavanja kazne

Član 57

(1) Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. ovog zakonika, sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:

1) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili više godina, kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora;

2) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet godina, kazna se može ublažiti do tri godine zatvora;

3) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se može ublažiti do jedne godine zatvora;

4) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se može ublažiti do šest meseci zatvora;

5) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna se može ublažiti do tri meseca zatvora;

6) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, kazna se može ublažiti do trideset dana zatvora;

7) ako je za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere, umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu;

8) ako je za krivično delo propisana novčana kazna, kazna se može ublažiti do jedne polovine najmanje mere propisane kazne.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne može se ublažiti kazna za krivična dela iz čl. 134. st 2. i 3, 178, 179, 180, 214. st. 2. i 3, 246. st. 1. i 3, 350. st. 3. i 4. i 388. ovog zakonika.

(3) Izuzetno od stava 1. ovog člana ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za istovrsno krivično delo.

(4) Kad je sud ovlašćen da učinioca krivičnog dela oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti, bez ograničenja propisanih u st. 1. do 3. ovog člana.

Oslobođenje od kazne

Član 58

(1) Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela samo kad to zakon izričito predviđa.

(2) Sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata kad posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja.

(3) Sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, ako posle izvršenog krivičnog dela, a pre nego što je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom.

Poravnanje učinioca i oštećenog

Član 59

(1) Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oštećenim ispunio sve obaveze iz tog sporazuma.

Sticaj krivičnih dela

Član 60

(1) Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.

(2) Jedinstvenu kaznu sud će izreći po sledećim pravilima:

1) ako je za neko od krivičnih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora od trideset do četrdeset godina izreći će samo tu kaznu;

2) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisiće najtežu utvrđenu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći dvadeset godina zatvora;

3) ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne može biti veća od deset godina zatvora;

4) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo novčane kazne, izreći će jednu novčanu kaznu u visini zbira utvrđenih kazni, s tim da ona ne sme preći osamnaest miliona dinara, a ako je utvrdio samo novčane kazne u određenim iznosima (član 50), ona ne sme preći milion dinara odnosno deset miliona dinara kad su jedno ili više krivičnih dela izvršeni iz koristoljublja;

5) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izreći će jednu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada, s tim da ona ne sme preći tristašezdeset časova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duže od šest meseci;

6) ako je za neka krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novčane kazne, izreći će jednu kaznu zatvora i jednu novčanu kaznu po odredbama tač. 2. do 4. ovog stava.

(3) Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno krivično delo u sticaju, a ako je utvrdio više novčanih kazni, izreći će jednu novčanu kaznu u skladu sa odredbom stava 2. tačka 4. ovog člana. Ako sud utvrdi novčanu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novčanu kaznu kao sporednu kaznu, izreći će jednu novčanu kaznu primenjujući pravila iz stava 2. tačka 4. ovog člana.

(4) Ako je sud za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletničkog zatvora, izreći će kaznu zatvora kao jedinstvenu kaznu primenom pravila predviđenih u stavu 2. tačka 2. ovog člana.

• MERE UPOZORENJA

1. Uslovna osuda i sudska opomena

Svrha uslovne osude i sudske opomene

Član 64

(1) Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.

(2) U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija (član 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.

Uslovna osuda

Član 65

(1) Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.

(2) Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja.

(3) Mere bezbednosti, izrečene uz uslovnu osudu, izvršavaju se.

Uslovi za izricanje uslovne osude

Član 66

(1) Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.

(2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.

(3) Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo.

(4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.

(5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu zatvora.

Opozivanje uslovne osude zbog novog krivičnog dela

Član 67

(1) Sud će opozvati uslovnu osudu, ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju.

(2) Ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna, sud će, pošto oceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena, odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu zatvora od dve godine ili u dužem trajanju (član 66. stav 1).

(3) Ako opozove uslovnu osudu, sud će, primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, izreći jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije učinjeno i za novo krivično delo, uzimajući kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrđenu.

(4) Ako ne opozove uslovnu osudu, sud može za novo učinjeno krivično delo izreći uslovnu osudu ili kaznu. Osuđenom, kome za novo krivično delo bude izrečen zatvor, vreme provedeno na izdržavanju ove kazne ne računa se u vreme proveravanja utvrđeno uslovnom osudom za ranije delo.

(5) Ako sud nađe da i za novo krivično delo treba izreći uslovnu osudu, primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, utvrdiće jedinstvenu kaznu i za ranije učinjeno i za novo krivično delo i odrediće novo vreme proveravanja koje ne može biti kraće od jedne ni duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti nove presude. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini krivično delo, sud će opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu zatvora, primenom odredbe stava 3. ovog člana.

Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela

Član 68

(1) Sud će opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. U tom slučaju primeniće odredbu člana 67. stav 3. ovog zakonika.

(2) Ako sud ne opozove uslovnu osudu, primeniće odredbu člana 67. stav 4. ovog zakonika.

Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza

Član 69

Ako je uslovnom osudom osuđenom određeno ispunjenje neke obaveze iz člana 65. stav 2. ovog zakonika, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može, u okviru vremena proveravanja, produžiti rok za ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.

Rokovi za opozivanje uslovne osude

Član 70

(1) Uslovna osuda može se opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

(2) Ako osuđeni u određenom roku ne isp